Nedostatak pojedinih minerala može i sasvim neprimetno da naruši normalno funkcionisanje organizma. Iako se osećamo zdravim, nekada primetimo po sebi da ipak nismo sasvim najbolje, što može biti posledica glavobolje, malaksalosti, razdražljivosti ili samo loše volje. Svi ovi neprijatni simptomi mogu biti zbog nedostatka magnezijuma.

Magnezijum igra bitnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja, a to znači da nedovoljna količina u organizmu može dovesti do razdražljivosti, nervoze i stresa. Održavanjem optimalnog nivoa se može sprečiti nastanak ili olakšati lečenje nekih moždanih bolesti kao što su depresija, anksioznost, nesanica ili problemi sa pamćenjem.

Magnezijum za memoriju

Visok nivo magnezijuma u mozgu pozitivno utiče na kratkotrajnu i dugotrajnu memoriju i olakšava učenje.  Istraživanja su pokazala da povećan unos magnezijuma uveliko pojačava kognitivne funkcije, a smanjen unos magnezijuma dovodi do slabijeg pamćenja kod starijih osoba.

Stresne situacije? Magnezijum!

Jedna od čestih bolesti današnjice dovodi do prekomernog gubitka magnezijuma iz organizma, a to je fizičko-mentalni stres. Magnezijum i stres zajendo čine “đavolji krug”, jer kada je organizam izložen stresu tada se pojačava izlučivanje magnezijuma, a sa druge strane nizak nivo magnezijuma u organizmu uzrokuje disbalans (povećano lučenje) hormona koji su odgovorni za nastanak stresa, a to za posledicu ima još jače izlučivanje magnezijuma.

Kome je potreban magnezijum?

Za normalno funkcionisanje i očuvanje zdravlja svima nama je potreban magnezijum. Ovaj mineral se u izvesnim količinama normalno nalazi u svakodnevnim namirnicama koje konzumiramo, međutim postoje neka stanja i situacije koje zahtevaju dodatan i povećan unos. Posebnu veliku potrebu za megnezijumom imaju trudnice, dojilje, žene koje koriste oralne kontraceptive ili su na estrogen-hormonskoj terapiji, aktivni sportisti i osobe koje često i u većim količinama konzumiraju alkohol.

Kako možemo uneti dovoljno magnezijuma?

Količine koje su potrebne našem organizmu možemo uneti uravnoteženom ishranom i namirnicama bogatim magnezijumom. Od povrća su to spanać, brokoli, kupus, bundeve, mahunarke kao što su pasulj i grašak. Veliki procent magnezijuma sadrže i orašasti plodovi poput oraha, badema, lešnika, indijskog oraha. Takođe dobar izvor magnezijuma predstavljaju i mlečni proizvodi, riba, peciva od integralnog brašna i morske alge.

Na žalost danas se sve više suočavamo sa problemom smanjene nutritivne vrednosti i niskim nivoom minerala i vitamina u namirnicama, što može biti posledica raznih faktora. Jedna od njih je i povećana i intenzivnija obrada poljoprivrednih zemljišta jer se time crpi višestruko veća količina minerala iz zemljišta koje nema dovoljno vremena da se prirodnim putem napuni iscrpljenim mineralima. Pored toga tu su još i raznorazni aditivi koji se danas mešaju u većinu prehrambenih proizvoda, gotovih jela i peciva, a svi ti prozvodi se karakterišu s veoma malim količinama mikronutrijenata, među njima i magnezijumom.

Zbog toga je važno obratiti pažnju na dovoljan unos magnezijuma, i ukoliko nam ishrana to ne zadovoljava, treba ga uneti iz drugih izvora. Preporučeni dnevni unos iznosi od 300 do 350mg, međutim zavisno od telesnih parametara i povećane fizičke aktivnosti ova količina može biti čak i dvotruko veća, ali u takvim slučajevima je neophodno konsultovati se sa lekarom.

Mr ph Laura Kiš