Kada je reč o vitaminima i mineralima, uglavnom se spominju samo neki, nama najpoznatiji i koji su marketinški podržani. Međutim postoje i neki manje poznati minerali i vitamini koji su isto tako neophodni organizmu kao i oni “moderni”. Jedan od njih je hrom, koji je neophodan za obavljanje mnogih procesa u organizmu, a esencijalan je, dakle mora se unositi ishranom jer ga organizam ne može sintetisati.
Hrom, latinski chrōmium, po hemijskoj prirodi spada u metale. Najčešće se može naći u dva oblika, kao trovalentni (Cr3+) biološki aktivan hrom – nalazi se u namirnicama, ili kao šestovalentni (Cr6+) toksični hrom – iz industrijskih otpada.
Uloga u ishrani
Hrom se sve više upotrebljava kao dodatna pomoć u poremećaju kontrolisanja nivoa glukoze u krvi, tačnije u terapiji metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa II. On smanjuje insulinsku rezistenciju i pospešuje ulazak glukoze u ćeliju čime dugoročno olakšava kontrolisanje nivoa šećera u krvi. Istraživanja sa hromom su jasno pokazala da hrom kao dodatak u terapiji dijabetesa koriguje nivo glukoze u krvi i pozitivno utiče na tok bolesti.
Pored toga igra ulogu i u kontroli lipidnog statusa. Pozitivno utiče na nivo holesterola i triglicerida što znači da smanjuje rizik od nastanka ateroskleroze i drugih bolesti srca i krvnih sudova.
Danas se hrom često koristi i kao pomoć u dobijanju mišićne mase, ali i u oslobađanju od viška telesne mase, međutim delotvornost u ove svrhe još nije klinički dokazana.
Na koji način se može nadoknaditi?
Ovaj mineral se prirodno može naći u mnogim namirnicama, kao što su jabuka, banana, brokoli, boranija, krompir, goveđe i pileće meso, riba, žumance jajeta i integralne žitarice. Međutim, stepen resorpcije hroma u tom obliku je izuzetno nizak, svega 0,4-2,8%. Na to utiču mnogi faktori kao što su na primer hidrosolubilnost, hemijske osobine i prisustvo drugih supstanci u jedinjenjima hroma koji se unosi u organizam. Bitno je napomenuti da se kvalitet i sastav, a samim tim i procentualni sadržaj hroma u namirnicama može promeniti tokom nekih procesa prerade namirnica.
U dijetetskim suplementima se hrom pretežno nalazi u orgnaskim oblicima koje organizam lako resorbuje, a takođe se može naći i u nekim kvascima koji su obogaćeni hromom. Na taj način možemo obezbediti organizmu dovoljnu količinu hroma.
U stručnoj literaturi se mogu naći podaci koji ukazuju na to da neki lekovi stupaju u interakciju sa suplementima koji sadrže hrom, naročito ukoliko se oni redovno koriste. Posebna pažnja se mora obratiti tokom terapije sa lekom levotiroksin, jer hrom može da smanji resorpciju tog leka i zbog toga bi trebalo da se oni uzimaju sa minimum 4-5 sati razmaka. Pacijentima koji su na insulinskoj terapiji i koji koriste oralne antidijabetike se preporučuje da više puta dnevno provere nivo šećera u krvi ukoliko dodatno koriste i neke dodatke ishrani sa hromom, jer se zbog hroma nivo glukoze u krvi smanjuje i zbog toga je često potrebno korigovati doziranje u terapiji. U tom slučaju je neophodna konsultacija sa lekarom! Osobama sa oslabljenom funkcijom ili bolesti jetre i bubrega se ne preporučuje dodatni unos hroma, jedino na preporuku lekara.
Mr ph Laura Kiš