Prilikom upotrebe lekova, često se dešava da je velika razlika u terapijskom dejstvu u zavisnosti od toga da li je lek uzet sa hranom ili na prazan stomak. Kod nekih lekova nas lekar tokom prepisivanja leka ili farmaceut prilikom izdavanja leka obaveštava o tome da li lek treba da se uzima pre, u toku ili posle jela.
Na dejstvo i neželjena dejstva leka utiču životno doba, pol, bolesti, trudnoća, alergija na neku od supstanci leka, ali isto tako igra ulogu i ishrana i istovremena upotreba drugih lekova. Na resorpciju, dejstvo, razgradnju i izlučivanje leka često utiče količina i kvalitet unete hrane.
Kako ishrana utiče na delovanje leka?
Kao posledica interakcije leka i hrane može doći do smanjenja resorpcije leka, što može dovesti do toga da lek ne deluje ili ne dostigne svoj maksimalni terapijski efekat. Sa druge strane, može se desiti i suprotno, da se resorpcija leka poveća i zbog toga može nastati trovanje. Zbog toga je veoma bitno da se prilikom upotrebe lekova uvek pridržavamo uputstva.
Lekove čiju resorpciju smanjuju želudačna kiselina i digestivne tečnosti, preporučljivo je uzeti na prazan stomak, to su neki antibiotici, antituberkulitici. Slično njima, neki antidijabetici se takođe najbolje resorbuju kada je prazan želudac, zato se uzimaju bar pola sata pre doručka.
Kako bi se sprečilo oštećenje sluzokože želuca, neki lekovi bi trebalo da se uzimaju obavezno posle jela (acetilsalicilna kiselina i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi – NSAIL). Međutim, veća količina hrane može da uspori resorpciju leka, a takođe bitan faktor kod smanjenja bolova je vreme delovanja leka. Zbog toga je bitno da se ti lekovi ne uzimaju nakon obilnih obroka.
Gore navedeni primeri ne važe za antibiotike iz grupe tetraciklina, jer oni gube svoj terapijski efekat ukoliko se uzimaju sa mlekom i mlečnim proizvodima. Kalcijum i drugi dvovalentni joni koji se nalaze u mlečnim proizvodima i u nekim drugim namirnicama, grade sa tetraciklinima nerastvorljive komplekse, što onemogućuje njihovu resorpciju. Prema preporuci, vremenska razlika između unosa tetraciklinskih antibiotika i mlečnih proizoda, kao i drugih namirnica treba da bude najmanje 3 sata.
Tokom terapije antikoagulansima preporuka je da se smanji unos namirnica bogatih vitaminom K (ili da se uopšte ne unosi), jer vitamin K znatno smanjuje dejstvo tih lekova. Visok sadržaj vitamina K ima povrće tamnozelene boje kao što je spanać, peršun, kelj, krastavac, boranija, soja itd.
Takođe je bitno i uz šta uzimamo neki lek. Recimo kod preparata gvožđa je važno da se pije zajedno sa vitaminom C, jer taj vitamin pospešuje resorpciju gvožđa, dok drugi nutrijenti, na primer kalcijum iz mleka i mlečnih proizvoda smanjuje njegovu resorpciju.
U uputstvima za upotrebu se često može pročitati da se lek ne preporučuje ili je čak zabranjeno uzimati istovremeno sa proizvodima od grejpfruta. Uzrok tome je da grejp može izazvati ozbiljne poremećaje na nivou metaboličkih enzima u jetri što znatno utiče na delovanje leka!
Kada su u pitanju kafa i čaj, trebamo biti obazrivi jer oni takođe negativno utiču na resorpciju lekova pa se zbog toga preporučuje vremenski razmak od 2-3 sata između uzimanja lekova i tih napitaka. Konzumiranje alkohola može biti opasno i samo po sebi, a uz upotrebu lekova još opasnije. On može na više načina i u velikoj meri da utiče na lekove i zbog toga nije preporučljivo konzumirati alkohol ukoliko koristite bilo kakav lek!
Mr ph Laura Kiš