Očuvanje zdravlja podrazumeva očuvanje i duševnog, a ne samo fizičkog blagostanja. Često se stres, psihičke poteškoće i prepreke ispoljavaju i manifestuju kao fizički simptomi, koji se moraju lečiti i na nivou duha.
Mentalna higijena predstavlja zdravlje fizičkog, psihičkog, duševnog i socijalnog blagostanja. Služi kao neka vrsta psihološke prevencije koja pomaže da tuga ne pređe u tešku depresiju, anksioznost ne postane napad panike, a stres ne dovede do psihičkog kolapsa. Cilj mentalne higijene je da uz prevenciju i unapređenje uspostavi i očuva zdravlje duševnog stanja. Pomaže osobi da samostalno savlada svoje probleme, prepozna svoje mogućnosti, energiju i uspešno ih koristi.
Na mentalno zdravlje uveliko utiče okolina i kultura u kojoj pojedinac svakodnevno živi. Ukoliko osoba ume da se prilagodi socijalno-etičkim normama koje su prihvaćene u njenoj okolini, njen fizičko-mentalni balans će biti zdrav i uravnotežen, u suprotnom može doći do duševne napetosti i drugih psihičkih poremećaja. To može prouzrokovati i neke ozbiljne probleme kao što su konzumiranje alkohola ili narkotika u nadi da se kompenzuje psihička slabost.
Za očuvanje mentalnog zdravlja i uravnoteženosti od velikog značaja je i san, koji treba da ima optimalno vreme trajanja ali i kvalitet. Melatonin je hormon koji nam pomaže da lakše utonemo u san, prirodno se sintetiše u našem organizmu, ali ima nekoliko slučajeva kada se preporučuje njegovo konzumiranje kroz suplementaciju.
Kome i kada preporučujemo melatonin?
- Starijim osobama
- Putnicima koji prelaze u druge vremenske zone („Jet-lag”)
- Zaposlenima koji rade u smenama
- Pre bitnih događaja
- U stresnim periodima života
- Osobama koje pate od nesanice