Na koji način joj se možemo najefikasnije suprotstaviti?
Svakog proleća uočavamo nagli porast broja osoba koje muči kijavica. Verovatno ste već primetili da u ovom periodu sve više ljudi u Vašoj okolini duva nos i mnogima suze ili svrbe oči. Ovi neprijatni simptomi su vesnici sezonske alergije – alergije na polen. U nastavku možete pročitati informativni sažetak iz ove oblasti.
U narodu poznata kao alergijska kijavica (rhinitis allergica) može biti izazvana od strane bezbroj biljaka, tokom cele godine od februara do oktobra. Dok neke osobe reaguju blago na cvetanje tj. polen biljaka, povremenim i retkim kijanjem, neprestano se povećava broj pacijenata koji pokazuju teže simptome i osetljivi su na skoro sve vrste polena. U proleće je cvetanje drveća a leti su trava, razni korovi i žitarice glavni uzročnici alergijske kijavice.
Koji su karakteristični simptomi?
Simptomi alergijske kijavice su većim delom svima poznati. Tu spadaju svrab i preterano suzenje očiju, curenje i/ili zapušenost nosa, bol u grlu, kijanje, a često im se pridružuje alergijski konjuktivitis. Sve nabrojano se odigrava kao preterani odgovor našeg imunog sistema na inače uglavnom bezopasne čestice koje su u našoj okolini, ali ih organizam prepoznaje kao opasnost (alergeni). Aktivira se odbrambeni mehanizam tokom kojeg se izlučuje histamin. To je supstanca koja ima ulogu da spreči ulazak stranih čestica u organizam, odstrani one koje su već uspele da uđu i da se zadrže na sluzokoži, izazivši time crvenilo, svrab, otok i lučenje sekreta u nosnoj šupljini, oku i disajnim putevima. Simptomi se mogu javiti u bilo koje starosno doba podjednako kod oba pola.
Šta možemo učiniti protiv alergije?
Na svu sreću, danas postoji mnogo efikasnih načina za ublažavanje simptoma, a neki ispoljavaju dejstvo čak i do nekoliko godina. Postepene mere koje možemo preduzeti su prvenstveno prevencija, minimalno izlaganje organizma alergenima i njihovo otklanjanje zavisno od mogućnosti, zatim ublažavanje simptoma i na kraju ukoliko je neophodno – terapija lekovima. Upotreba lekova protiv alergije može biti sezonskog karaktera, ali i tokom cele godine, zavisno od tipa alergije.
Antihistaminski lekovi spadaju u grupu najrasprostranjenijih antialergijskih lekova i koriste se za ublažavanje blagih do umerenih simptoma odmah nakon njihove pojave. Uloga tih lekova je da blokiraju dejstvo histamina koji se oslobađa tokom alergijske reakcije i na taj način spreče pojavu neprijatnih simptoma. Prve generacije lekovitih supstanci imaju neželjena dejstva u vidu malaksalosti i pospanosti, dok predstavnici novijih generacija ne ispoljavaju te nuspojave. Antihistaminski lekovi mogu biti tablete, sirupi ili kapi za lokalnu upotrebu (oči, nos) koji poboljšavaju opšte raspoloženje i čine simpotome alergije lakše podnošljivijim.
Borba protiv zapušenosti nosa?
Zapušenost nosa može izazvati gomilu neprijatnih situacija, bez obzira da li je njen uzrok alergija ili obična prehlada. Vazokonstriktivno dejstvo (sužavanje krvnih sudova) takozvanih dekongestiva se ispoljava u sluzokoži nosa. Smanjuju otok i ublažavaju simptome veoma brzo, a dejstvo može trajati čak i više sati. Bitno je napomenuti njihovu pravilnu upotrebu, jer u suprotnom mogu izazvati zavisnost. Ne koristite ih češće niti duže (uglavnom najduže 7 dana) od dozvoljenog vremena koje možete pročitati u uputstvu, da ne bi došlo do ozbiljnih komplikacija.
Nazalni kortikosteroidi se mogu koristiti sa većom bezbednošću i duži vremenski period. Smanjuju upalu na sluzokoži nosa i time mogu otkloniti zapušenost i curenje nosa tokom čitave sezone alergije. Suprotno od nekih zabluda, nema potrebe za brigu jer ti steroidni lekovi deluju samo lokalno na sluzokoži nosa i zbog toga nemaju sistemska neželjena dejstva.
Odbranu od alergije možemo postaviti i prirodnim putem. Kao alternativna terapija preporučuje se upotreba sprejeva za nos sa rastvorom morske soli, koji održavaju sluznicu vlažnom i time sprečavaju isušivanje, što je jedno od nepoželjnh dejstva antihistaminika. Otklanjaju zalepljene alergene koji dodatno pogoršavaju simptome. Prohodnost disajnih puteva može olakšati i upotreba fiziološkog rastvora sa specijalnim balonom za ispiranje nosa.
Potražite pomoć od Vašeg lekara, farmaceuta!
Alergijska kijavica često uzrokuje samo malo neprijatnosti, ali dugoročno ona može opasno da degradira kvalitet života. Lekovi koji se mogu dobiti bez lekarskog recepta najčešće brzo deluju i pomažu da se taj period lakše podnese. Međutim, bitno je napomenuti da je svaki ljudski organizam poseban i reaguje na različite načine, pa se zbog toga može dogoditi da lek koji se prvi put koristi ne pokaže najbolje na duge staze.
Postoje situacije u kojima je obavezno da se traži pomoć lekara. Ako primetite neki od sledećih znakova, odmah se obratite izabranom lekaru!
- Neprestano zatezanje u grudnom košu
- Gušenje, napadi kašlja noću
- Ponovni kožni smiptomi ili osip.
Potražite pomoć lekara i onda kada smatrate da nije dovoljno dejstvo leka koji ste dobili bez recepta, ili ako Vas simptomi i dalje sprečavaju u svakodnevnim obavezama. Simptomi alergije neće samostalno nestati ukoliko se ne leče. Radi prevencije mogućih komplikacija bitno ih je blagovremeno prepoznati i preduzeti odgovarajuće mere.
Mr ph Laura Kiš